Vladimir Vasić — srpski pesnik

Vladimir Vasić je rođen u Šapcu 8. avgusta 1842. godine. Njegovi preci vode poreklo od Bjelopavlića iz Crne Gore. Osnovnu školu je počeo u Loznici, da bi dalje školovanje nastavio u Šapcu, a potom u Beogradu gde je završio šesti razred gimnazije. Morao je da napusti gimnazijsko školovanje da bi u jesen 1861. godine otišao u vojsku.

Kao državni pitomac bio je poslat u Prusku. Dve godine je proveo u Berlinu u kraljevskim strelcima, a potom je još jednu godinu proveo u Erfurtu. Boraveći u Erfurtu razboleo se od tuberkuloze, pa se vratio kući u Loznicu. Tu je ubrzo preminuo, 22. avgusta 1864. godine.

Otac Ignjat Vasić ga je sahranio kod lozničke crkve.

Veoma rano je počeo da se bavi poezijom. Njegova najstarija sačuvana pesma potiče iz 1859. godine kada je on imao samo sedamnaest godina. Vladimir Vasić je pesnik patriotske provenijencije i jedan od rodoljubivih zanesenjaka svog vremena. Najlepše obeležje njegovih pesama je iskrenost u osećanju.

Bavio se i ljubavnom lirikom ali kritičari za ove pesme nisu imali previše pohvala. Svoju poeziju je stvarao pod uticajem narodnih pesama, ali i Branka Radičevića. Radičevićev uticaj se najbolje vidi u pesmi Drugovima na rastanku, koja je inspirisana Radičevićevim Đačkim rastankom. Prve stihove je objavio 1860. godine u beogradskom listu „Svetovid”.

Najviše pesama je ispevao 1861. godine. Od 1862. godine svoje stihove je objavio u novosadskoj „Danici”, glavnom književnom časopisu tog vremena. Nažalost, dalji razvoj Vasićeve pesničke karijere okončala je smrt u dvadeset trećoj godini života.

Dela

Mladom Srbinu (časopis Svetovid, 1861, br.65)

Sklopih oči (časopis Danica, 1862, str 413-414)

Moj živote (zbirka Pesme str 99)