Od Beograda do Francuske i Albanije: Da li su studenti iz Srbije insprisali talas pobune širom Evrope?

Protest protiv albanskog premijera Edija Rame održan je juče u Tirani. Tokom protesta demonstranti su zapalili zgradu Vlade i dve banke, a policiju su gađali kamenicama. Reč je o jednom od najnasilnijih i najvećih protesta protiv aktuelne vlasti u ovoj državi.

Kako je pisao Gardijan, nemiri u Tirani izbili su nakon mirnih protesta protiv Rame tokom celog leta, podstaknutih predloženim projektom izgradnje luksuznog letovališta na južnoj obali Albanije, koji finansira zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner.

Ceo svet je čuo i za proteste srednjoškolaca u Francuskoj, ali i za nasilje koje su pratili, kako od strane policije, tako i demonstranata. Srednjoškolci su se pobunili zbog nedostatka nastavnog osoblja u školama, loše i zastarele školske infrastrukture i prenatrpanih učionica. Mladi Francuzi protestuju od 21. septembra, a nemiri i dalje ne jenjavaju.

Nove generacije, koje su samo nekoliko godina ranije često opisivane kao apolitične i apatične, pokrenule su talas protesta. Ipak, otvara se pitanje da li njihova pobuna može da dovede do većih i konkretnih političkih promena, kako u Srbiji, tako i u drugim evropskim zemljama.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, objašnjava za Danas da pobuna u jednoj zemlji može da bude inspiracija za pobune u drugim zemljama.

„Bio sam jedan od predvodnika studentskih protesta 1968. godine na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i dobro pamtim to vreme. Sve je krenulo sa Sorbone, a zatim se, poput plamena, proširilo na Italiju, Nemačku, pa i na neke socijalističke zemlje, poput Jugoslavije, Poljske i Čehoslovačke. Međutim, svaki od tih slučajeva je specifičan“, ukazuje Popov.

Dodaje da su, dok su na Zapadu studenti protestovali protiv kapitalističkog sistema, u Jugoslaviji protesti izbili zbog velikog socijalnog raslojavanja, koje je počelo kao posledica reformi sprovedenih sredinom šezdesetih godina.

„Kod nas se u ovom talasu pobuna govorilo o obojenoj revoluciji, pominjala se i ‘blokaderska kuharica’, kao da su protesti studenata u Hrvatskoj predstavljali nekakav uzor našim studentima. Međutim, ja ne znam za primer da su studenti gotovo dve godine uporno protestovali i organizovali se u političku snagu koja je dovela do vanrednih izbora i koja na te izbore izlazi kao politički faktor. To je do sada nezabeležen primer“, ističe Popov.

Kaže da su protesti 1968. godine bili relativno kratkotrajni – u Jugoslaviji su trajali sedam dana, dok su na Sorboni trajali 52 dana i bili znatno žešći.

Zbog toga, prema mišljenju našeg sagovornika, kada govorimo o današnjim pobunama u Francuskoj, Albaniji i Srbiji, moramo da imamo u vidu da svaka zemlja ima svoje specifičnosti.

„U Francuskoj, kao i generalno na Zapadu, postoji određeno nesnalaženje vlasti pred burnim globalnim promenama, političkim, klimatskim i drugim. Kao odgovor na to pojavile su se dve tendencije. Jedna je jačanje ultradesnice u pojedinim zemljama Zapadne Evrope, uključujući Francusku, što se širi gotovo kao epidemija“, ukazuje Popov.

S druge strane, smatra da su zbog „sterilnosti opozicije“ mladi shvatili da se sve te promene neposredno tiču njihove budućnosti i da će upravo oni snositi njihove posledice.

„Kod nas je priča drugačija. Okidač je bio pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali je ta tragedija samo simbolizovala mnogo dublji problem – spregu vlasti i kriminala i visoku korupciju, koja je dovela do smrti 16 ljudi. Ti problemi su toliko uzeli maha širom Srbije da je pad nadstrešnice bio samo povod za izbijanje mnogo šireg nezadovoljstva“, navodi Popov.

Popov veruje da će ovi pokreti svakako uticati na dalja politička zbivanja, kako u Francuskoj, tako i u Albaniji. Međutim, kada je reč o Srbiji, kaže da posle svega što se dogodilo više ništa neće biti isto.

„Ono što će se dogoditi 25. oktobra biće finale dvogodišnje borbe studenata za pravedniju zemlju, za vlast koja poštuje zakone i institucije, za slobodu štampe i za društvo u kojem mladi imaju sigurnu budućnost. To je borba za zemlju u kojoj se neće sklapati tajni ugovori i sprovoditi koruptivni poslovi. Kakav god bio ishod izbora 25. oktobra, u ovoj zemlji više ništa neće biti kao pre. Sistem je uzdrman do temelja. Kakav će biti konačan rezultat i kakve će sve političke posledice ovaj pokret proizvesti, tek ćemo videti“, zaključuje Popov.

Politikolog Nikola Parun ukazuje da su protesti u Francuskoj često masovni i agresivni.

„Na svakih nekoliko godina dešavaju se ciklusi kada se mladi ‘bude’, pa se to levičarskim kanalima prelije i na okolne zemlje, u manjoj ili većoj meri“, navodi Parun.

Podseća na proteste „žutih prsluka“ i dodaje da su aktuelni protesti u Francuskoj politički i kulturološki drugačiji od onih u Srbiji.

„Ta inspiracija može da se povuče samo na nekom generalnom protestno-logističkom nivou. Zahtevi su drugačiji, ljudi koji protestuju su drugačije demografije“, ocenjuje Parun.

Prema mišljenju našeg sagovornika, radikalna levica je u Srbiji „srećom“ na margini, a neretko i uz vlast.

„A nema ni uticaja imigranata sa Bliskog istoka, pa su teme fokusirane na pravdu i korupciju u Srbiji, a ne rasplinjuju se na islamističke entitete i ikonografiju. U tom smislu su protesti u Srbiji lokalnijeg karaktera, ‘srpskiji’ su nego što su oni u Francuskoj ‘francuski’“, zaključuje Parun.

Podsetimo, studentski protesti u Srbiji počeli su nakon pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine. Manje od mesec dana kasnije, studenti su počeli da blokiraju svoje fakultete i organizuju se u plenume, sa četiri inicijalna zahteva koji, gotovo dve godine kasnije, nisu ispunjeni.

Nakon što su tokom 2025. godine studenti prepešačili gotovo celu Srbiju, obilazeći veliki broj sela i gradova, u maju prošle godine izneli su zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Taj zahtev je, prema navodima iz teksta, ispunjen više od godinu dana kasnije, početkom septembra ove godine.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.