Đorđe Nešić (lekar) — lekar

Rođen je u Šapcu kao prvo dete oca Petra i majke Ljubice. Porodica je prešla u Loznicu gde je Petar postao okružni načelnik, tu je Đorđe Nešić ostao do svoje desete godine i završio osnovnu školu koja je tada trajala četiri godine. Potom se vraća u Šabac gde je završio gimnaziju kao najbolji učenik 1890. godine.

Medicinu je studirao od 1890. u Moskvi gde je nastavio sa specijalizacijom iz očnih bolesti, oftalmologije, kod profesora i direktora moskovske Očne klinike Adrijana Aleksandroviča Krjukova (1849 — 1908). U Beograd se vratio 1896. po završenom školovanju i ubrzo se aktivno uključio u rad Srpskog lekarskog društva. Aktiviran u vojnu službu 1899. godine i raspoređen kao očni lekar, a 1901. premešten u Očno odeljenje Opšte državne bolnice u Beogradu.

Za šefa Očnog odeljenja postavljen je decembra 1904. i na toj dužnosti ostao do 1924. sa izuzetkom prekida tokom rata. Osnovao je 9. jula 1921. godine Očnu kliniku pri Medicinskom fakultetu u Beogradu koji je osnovan 1920.

Učestvovao je kao dobrovoljac u Rusko-japanskom ratu 1904/1905. Učestvovao je u Balkanskim ratovima 1912-1913 i Prvom svetskom ratu 1914-1918 kao vojni lekar. Na Solunskom frontu je bio komandir hirurške poljske bolnice, sarađivao je sa vojnim sanitetom.

Po završetku rata angažovao se oko osnivanja Medicinskog fakulteta gde je 1921. izabran za redovnog profesora i upravnika Očne klinike koju je tada osnovao. Tokom Drugog svetskog rata Očna klinika je stradala, a Nešić penzionisan. Međutim, 1945. godine on ponovo nastavlja rad kao upravnik Očne klinike do odlaska u penziju 17. maja 1955. godine.

Izabran je 1947. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti gde je bio član predsedništva 1950-1958. Pismeni predlog za izbor sastavili su akademici Ivan Đaja i Branislav Petronijević.

Bio je istraživač stvaralac u oblasti medicine. Postao je poznat svojim radom o hemeralopiji koju je proučio na Solunskom frontu.

Propagirao je sport. Kao student je učestvovao na međunarodnim biciklističkim trkama u Evropi gde je osvajao pobede. Izabran je 17. marta 1902. za predsednika „Prvog srpskog velosipedskog društva“. Bio je poznat i na polju automobilizma.

Jedan je od osnivača biciklističkog i automobilističkog kluba Srbije.

Preminuo je u Beogradu 24. oktobra 1959. godine i sahranjen na Novom groblju.

Klinika koju je osnovao je nazvana „Klinika za očne bolesti dr Đorđe Nešić“. Povodom 150 godina od rođenja u SANU je 19. maja 2023. održana svečana akademija.

Odabrani radovi

Jedan deo radova posvetio je konstrukciji, izradi i kliničkoj primeni džinovskih elektromagneta. Napisao je više od deset knjiga, među kojima i

Način ispitivanja vida (1899),

Optičke i mehaničke osobine savremenog mikroskopa (1906) i

Trahom u Srbiji (1914).

Autor je preko 50 naučnih radova, objavljenih u zemlji i u inostranstvu.